Bash sam krenula sad da uredjujem sobu ozbiljno,i kako vec ide,nashla se u nedoumici kako cu shta cu itd...i onda pomislim:'Nemam inspiraciju'.A shta je uopshte inspiracija,i kako se ona 'dobija'?
Da krenemo od pochetka...vecina ljudi pod 'lepa umetnost' podrazumeva da samo 'umetnici' mogu da naprave neko lepo umetnichko delo...pratite?Medjutim,svako mozhe da napravi neshto lepo,samo mora da podrzhava svoj pogled prema tome shto ga je inspirisalo,npr. ako slikate drvo,i ako to bude makar par spojenih linija,koje drugima i ne liche na drvo,bitno je da vi znate da je to shto ste naslikali ono kako ste vi to drvo videli i da ne ochajavate jer niste napravili savrshenu-skoro-fotografiju sliku,jer svako drugachije vidi,a samo umetnici to shvataju,prepoznaju,i to podrzhavaju i ne plashe se da to pokazhu.To je ono shto chini umetnika.On je tu da istakne ono najlepshe i najzanimljivije.Isto je i sa pisanjem,komponovanjem itd.Takodje,morate da saosecate sa onim shto stvarate.

Da se sad ne zamaramo tim filozofskim stvarchicama,da predjemo na stvar:inspiraciju dakle,svi mi 'dobijamo',a ako to i sprovedemo u delo i ako shvatamo lepote i vrednosti onoga shto smo napravili - onda smo umetnici(nije bitno da slikate ili pishete 'savrshene' stvari,bitno je da budu originalne i iskrene).Znachi,inspiraciju,u naletu,ne treba da ignorishemo,ili,ako je trenutno nemamo,da uzalud neshto pokushavamo,bez ikakve inspiracije(OK,sad sam se i ja zbunila...)

A shto se tiche 'inspirishuce' muzike,evo par predloga:

OK,prosto ne mogu da izdrzhim a da neshto ne napishem.Sad se ponasham kao malo dete koje dobije novu igrachku.Patetichno,znam.Ali obecavam da cu pisati opshirnije.Sve sam morala na brzaka.Ovi iz shkole me ne zovu,a ja vec 6 dana ne idem(imali smo radnu subotu.Grozno).Znam da zvuchi pomalo kao da patim od kompleksa nizhe vrednosti,ali ja ovde i da crknem ne bi primetili.Jednostavno nikoga ne bi bilo briga.Ja sam nevidljiva...sad samo zamishljam kao iz onih porodichnih filmova,kako neko iskache,pravi mi kez na licu silom(koji se pretvara u kiseli osmeh)i govori:'Nemoj da si tuzhna pred Bozhic' ili neshto u tom stilu.Mislim,slazhem se ja s tim,ali zar to nije pomalo izveshtacheno?A i ti filmovi su na neki jeziv nachin zapravo i zabavni *shiver* .
Nego,dan mi je ceo pocheo katastrofa.Imala sam zakazano za magnetnu rezonancu jutros u 7!!!Primili su me oko 8(ja se dzhabe probudila u 5:30),i skinuli mi gips,da bih opet chekala(sad vec oko 10 min.).Kada su me napokon stavili u onu skalameriju,ja sam se tresla kao prut(od hladnoce).A tek sam se trzala kada je ona mashinerija pochela da trubi i da lupa.Toliko sam se pomerala da su morali 3 puta da me snimaju,i da ovaj lik(shto nije ortoped) zakljuchi da mi je pukla prednja ukrshtena spona,ili shta vec.A prave nalaze i dalje chekam.I rekli su da ako mislim da se ozbiljno bavim sportom,da moram da operishem koleno.Divota.Ali kako da objasnim da vam za kendo i ne treba desna noga...dobro,skoro da vam i ne treba.I onda sam nazvala moju sensei,oni su me sa seminara pozdravili,i rekli da je bolje da to operishem,ako bash mora,i da nikako ne napustim kendo.Barem znam da je njima lepo.
Ono shto je josh zanimljivije,je da sam,josh dok sam silazila niz stepenice da dodjem do kola,pala,i ispustila knjizhicu sa uputom.I ja lepo ustanem,uzmem knjizhicu,i tek onda vidim da je papire za uput odneo vetar.Nemam shta da kazhem osim - kao na filmu.Sreca pa smo ih na kraju nashli ispod kombija.Ja inache nikada nisam bila u bolnici ili domu zdravlja na pregledu...ako se ne rachuna sistematski.Pola moje familije se bavi medicinom,i svi su specijalisti.Ovo je i prvi put da mi treba uput.Tu je bio problem,jer nismo znali ko mi je lekar u Domu zdravlja

A shto se tiche ovog da mi je dosadno,sad imam problem sa knjigama.Svaku knjigu koju krenem da chitam pochnem da prepravljam.Uvrnuto.I sada zapravo prepoznajem sebe u dosta knjiga.Ne kao lika,nego u nachinu pisanja.Valjda otkako sam sama pochela da belezhim priche koje sam inache drzhala u glavi.Pochela sam vishe da cenim kratke priche nego romane.To je znak da sam preshla na vishi nivo.Vreme je za veci zalogaj

Sada obecano iznenadjenje :)

E sad je sve gotovo!!!Sad sam u gipsu!
Seminar je danas,i nema shanse da budem tamo U ponedeljak su mi stavili gips,sutra idem na magnetnu rezonancu,da vide da nisam povredila meniscus ko zna kada cu moci da treniram!I sad ne mogu ni da kuckam na kompu,nego hvala Bogu da imam laptop,pa ga samo prebacim na trosed .Ali,kao shto rekoh(napisah),makar ne moram u shkolu.I tako dve nedelje.I onda cu ici ona 3 dana pred kraj
Samo je problem kada me zasvrbi kozha ispod gipsa

Chovek bi pomislio da je lepo samo lezhati i ne raditi nishta,da vas drugi sluzhe,ali je istina da vam zapravo posle nekog vremena to i dosadi.Ja se ubih od dosade Juche sam se zeznula i nazvala jednog druga na sred chasa.A znam ko mu predaje srpski I tako cu lepo do kraja ove nedelje navuci sve na sebe.A da ne pominjemo rachun za telefon.
Kako nam je lepo bilo na proslom seminaru,a najbolja su bila ona 3 klinca(koja su proshli put bezhala od nas po celom hotelu krijumchareci shecer i koji su pravili sr*nja.Bukvalno).A nedostajace mi i termalni bazen u koji smo ishli...Napolju 10 stepeni(bazen je na otvorenom),a u bazenu 40,sve se pushi 
HOCU DA IDEM!!!

OK,sve bolje od boljeg,neki baksuz me uhvatio .I to bash sad
Bila ja juche na treningu,i taman ja sva srecna jer sam propustila neke treninge,i pred kraj treninga,u borbi,samo iskrenem koleno .I to dok sam hodala!Nisam chak ni radila ni udarac nogom o pod,nisam trchala.....nisam radila ono shto se obichno radi u borbi(a obozhavam borbe).Valjda nisam imala inspiraciju. .Eto shta se deshava kad propustish 2 treninga za redom.A moram tako svake 2. nedelje zbog muzichke

Ma sad mi dodje da...  
A stvarno mi je bilo loshe,odjednom nisam nishta videla,i(valjda sam se uspanichila zbog toga) uhvatilo me gushenje.
I sad evo me sa elastichnim zavojem,ne boli,ali ne mogu da ispravim nogu potpuno...U chetvrtak je petodnevni seminar u Becheju!!!Dolaze uchitelji iz Nemachke,a malo fali pa da mi moji zabrane da idem zbog noge...A znam da ce mi biti bolje.
Kendo dosta podseca na ono iz samurajskih filmova.Zapravo,danashnji kendo je nastao upravo od samuraja.Podseca pomalo na samo sa obe ruke i ne bash toliko skakanja.Shalu na stranu.
S vedrije strane,makar ne moram u shkolu  ,ali to dodatno ubedjuje moje da nisam sposobna za seminar Jbg!!!A josh ce moja baba da vrshi pritisak da ne idem,jer se sad uvredila poshto ne mogu da joj dodjem na slavu,ali,hvala Bogu,ne zna shta mi je sa kolenom *phew*

slika:

posle dosta premishljanja,evo ga ovaj blog!Naravno,treba mu dosta sredjivanja i tako toga,ali se nadam da ce opstati :D Yay!Bash sam trazhila pre neki dan neshto vezano za kendo(duga pricha,drugi put),i nishla na jedan prilichno zanimljiv blog.Naime,neki lik je bash pisao iz Japana(eto,i Skandinavci vole Japan) deshavanja sa lokalnog turnira.E,onda sam preshla na ozbiljno chitanje blogova.A ionako mi je trebalo neko olakshanje.
Pa,da se sad bacim na sredjivanje!

P.S.na kraju svakog posta cu ostavljati po jednu sliku,iz razlichitih kategorija,samo na svaki post postujte komentar koju zhelite.poshto znam da bi dosta njih zhelelo da ima moju kolekciju