uh...evo nedelju dana vec kako idem na fizikalnu terapiju.Prikljucuju me na 2 vrste struja,mislim da sada vec da sijalicu prislonite uz moju nogu da bi sijala.

Nego,sve to i nekako,idem ja lepo,kad se danas umalo skrljam niz stepenice.Subota,i dosla zena sto cisti zgradu.Ja silazim(a inace mi silazak ide teze nego penjanje),i okliznem se,taman da krenem nosom na dole,kada se docekam,ali na povredjenu nogu.Tako me je zignulo,da sam mislila da ce opet sve sijalice da mi se pogase.I sad me vec malo boli kada savijam,i imam cudan osecaj dok hodam.Samo mi je jos i ovo falilo.A vec sam mogla sledeceg vikenda da krenem da treniram,ali necu sad nista dok ne odem na kontrolu.Sinoc sam bila na treningu,da gledam,i tako sam se rastuzila...sto ne mogu i ja jos.Ali,stvarno su mi nedostajali svi.




Evo,kraj raspusta,sada me ceka: "A zasto nisi dolazila?";"Gde si bila?";"izvlacis se iz skole!" i te stvari.Zasto ljudi moraju da budu tako ljubomorni!?Mislim,ovo je odlican primer.Zapravo,mi cetvrtinu zivota skoro provedemo u nekoj vrsti obrazovanja(zvanicnog).I cemu nam to sluzi?Izgubimo dragoceno vreme,plus sto gubimo zivce i traumiramo se,a srecnici ponesto i zapamte i nauce sto ce im zapravo i koristiti.OK,znam ja da bez skole ne mozemo nista da postignemo(osim onih koji su vec obezbedjeni,ali kakav je to zivot?),ali da je makar svedu na potrebne stvari!

Evo,ja se nisam cak ni navikla,kad prolete vec jedno polugodiste,da ni ne primetim.A kad razmislim,sta sam postigla za to vreme?Odgovor je,bolno jednostavan: NISTA!
Nista,a svi dani su mi potpuno isto prolazili.Naravno,postoje ponekad neke male bitne stvari,ali izgleda da su me zaobisle.A to je zato sto,zapravo,nisam ni imala vremena da o njima razmisljam.I tako gotovo svaki put.A i sami znate kako na raspustu,odmoru ili cemu vec slobodnom,primetite i najmanju sitnicu koja se desi.

Bas sam pre 2-3 meseca na stanici,cekajuci autobus(a i sta bi drugo tamo radila?),cula par devojaka,ili devojcica(mozda su imale oko 15 godina),klasican primer bezglavih tupsona kojima je svejedno i koji sve ovo ne shvataju(a ima ih,nazalost,svuda oko nas),kako valjda pricaju o skoli i bezanju,i jedna kaze: "A kada ces moci da se zezas i uzivas ako ne sada?".
Zvuci logicno...na prvi pogled.Ali je netacno,kada se malo razmisli.Da pretpostavimo da sam u pravu,i da jesu glupe,i da sada beze sa casova,bez ikakve racionalne podele(ipak se ne moze bezati sa svih casova),i jedva zavrse srednju.I onda dobiju neki jadno placeni posao.Uzivale su i zezale se,ali sada moraju do penzije(a i onda) da rade i boje se za racune,i tako te stvari(znam da zvuci kao uvod za neki film C produkcije,ali sacekajte).A sad - da lepo zavrse,i nadju iole dobar posao,i ipak su dosta rasterecene,i mogu da uzivaju,i to ce znatno duze da traje.
Ne,ne treba ovo shvatiti kao:NEMOJTE DA BEZITE!,nego jednostavno da ipak treba razmisliti i o drugoj mogucnosti,i razmisliti dobro i o buducnosti.Cak ni ovo ne treba previse ozbiljno shvatiti.

Oh,opet ja zalazim u filozofiju(stvarno bih trebala to da uzmem u obzir)...

Da skratim sa pisanjem...

P.S.posto su neki od vas trazili da postavim slike nakita koji pravim,hocu,ali morate da se strpite da unesem sliek u komp,izdvojim ih od ostalih...potrajace

Jutros sam se probudila uz glasno *BANG BANG*.Sasvim normalno,prepala sam se kao moj zec za docek.I tako par puta cujem nesto kako lupa,suskaju kese u mojoj sobi.I to onaj deo koji ne vidim od radnog stola.Docepam se telefona,mislim sad sigurno 6 ujutru,kad ono - 9:30!Mrzelo me da ustanem,kad ovo lupanje i suskanje opet poce.Vec potpuno iziritirana,skocim ja iz kreveta,da bih otkrila kesu sa priborom sa pravljenje nakita kako samo sto nije ispala iz korpe na radijatoru,i sve skoljke iz nje ispadaju na kesu sa udzbenicima(ne pitajte zasto udzbenike ne drzim u radnom stolu).Eto koje su posledice razuzdane dece koju cuvate,i jos razuzdanijeg cuvanja.Inace stvarno ne volim malu decu,ali kada su vec neki prijatelji dosli,ko ce da im cuva decu nego ja.I tako im pokazujem skoljke,neke ogrlice koje sam napravila,i cusnem kesu,da bih potpuno na nju zaboravila.
Sad sam se upravo setila moje drugarice kako mi je pre par nedelja rekla:"Da znas kako kod mene u sred noci nesto rokne dole,ja se prepadnem,mislim neko usao".A ona zivi u prizemlju,i cele noci,bez obzira na vreme napolju,drzi otvoren prozor,koji uz to nema resetke ili vec neku zastitu.I odmah do prozora je drvo,pa moze da udje ko hoce
Sutra ujutru idem na fizikalnu terapiju.I tako dve nedelje,meni doslo da popizdim.Hvala Bogu pa sad mogu normalno da hodam,ali ko ce to da izdrzi?
I sad mesec dana nema treniranja.MESEC DANA!Ubuduce moje roditelje drzim podalje od ortopeda.Doslo mi da se sama slepujem do bolnice,jer,naravno,roditelji urade sta-?Jednostavno,sta su sve ispricali ovom ortopedu,covek pomislio da treniram kung fu,i naravno da mi nije dao da treniram jos.Kao da ja ne umem sama za sebe da kazem.Stavise,ja pricam za troje.Ali,to su tatine kolege i to,pa se nisam bunila...mnogo.A ionako nam je sinoc dosao prijatelj koji je sportski lekar.Ali,ona scena se opet ponovila
Kao,ispasce mi potkolenica.Aman bre ljudi,zar nismo apsolvirali da nisu u pitanju prednje ukrstene veze,nego bocni ligamenti,i da su samo delimicno osteceni,a sada potpuno zarasli?
Ma,ne vredi,sta je tu je.Sad moram da radim vezbe kad god mogu.Zapravo,evo sad cu odmah cim ovo zavrsim.

Sad mi se naguralo posla preko glave.Glavni problem je sa violinom,jer sad moram da vezbam da bih uspela da dam ispit sa prvog polugodista sto pre,jer posle odmah ide za tromesecje.Kad oni misle da ja to navezbam?

Oci me peku,pocela sam da spavam kao Turcin(hej,pa prestala sam da pisem ch sh i tome slicno!),pa ne mogu vise da buljim u ekran

O da,slika:

Prodje i 2008!A kao da sam pre par meseci bila na njenom docheku.I kako sam pronashla malo onog 'praznichnog duha' dok sam ukrashavala stan ,i drzhala se za to malo k'o davljenik za slamku,sad sve nestade Nadam se samo da cu moci da idem negde za Bozhic.
Nego,dochek je bio extra,nisam izdrzhala dugo,prispavalo mi se vec u 3.Moj zeka samo shto nije dobio shlog od petardi,pa je trchao kao lud kad je bilo odbrojavanje.Ovu godinu sam dochekala drugachije po mnogo chemu.Prvo,slavila sam ga kod kuce(a uglavnom idem kod jedne drugarice,pa provedem tamo par dana).Drugo,zapravo sam ja nekog pozvala da dodje(moje 2 najbolje drugarice,a drug mi je doshao 1. uveche),i,trece,najbitnije - nisam imala vatromet!Uglavnom se nakupujemo tih pirotehnichkih chuda koliko mozhemo.
Ali je to nadoknadio vatromet tamo na Ledinama,sve se videlo sa terase,a stvarno je bilo divno,jedan za drugim




Sa druge strane,makar mi je odeca prezhivela,poshto uglavnom zapalim rukav

Trenutno chitam neku knjigu o genetskom inzhenjeringu...kako je to prljav posao.Mislim,mozhda ta fabula i jeste fikcija,ali verujem da ce jednog dana to stvarno i da urade.Ne smeta meni pravljenje hibrida i to,nego npr. kako su koristili kornjache kao reklame,pa su im neke gene modifikovali i dodavali,pa im je oklop sijao kao neonska reklama   sa znakom kompanije.Malo fali pa da se to stvarnodesi....realno,svuda oko nas su reklame.Na kesama,zgradama,radiu,TV-u,pa sve do odece i bilo kojih drugih proizvoda.Jezivo.

Uz malo srece,sutra skidam gips!Pa mogu da se banjam do mile volje.

Poshto se ovako zrachim vec 4 sata,da skratim prichu!

slika